Kad se setim samo koliko puta mi se desilo u zadnjoj minuti da ekipa na koju se kladim primi gol, koš ili šta već. Verovatno isto toliko puta se desilo da ekipa na koju se kladim i postigne pogodak ali takve stvari se mnogo manje pamte. I to je stvarno čudno mnogo je veći bol kad se izgubi od sreće kad se dobije. Čak to prvezilazi tugu za izgubljenim novcem, ima tu puno toga čega verovatno nismo ni svesni. Jer da jesmo ne bi se ni nervirali. A toga ima puno, možda i prviše za obične ljude. I što je najgore nemožeš da oguglaš na to. Sa iskustvom se smanjuje nerviranje, ali daleko od toga da može da prestane. Pre par meseci čekao sam Lion, nesećam se skim je igrao, za fine pare, vodio je 1:0 i već sam video lovu u džepu. I u nadoknadi vremena prime gol. Grudva u grudima. Naravno miš je stradao. Ali posle minut ponovo gol za Lion. Lova je tu ali grudva se i dalje osećala. Ranije nisam toliko aktivno pratio rezultate kao sada na netu. I mogu vam reći da sam se mnogo manje nervirao. Sada jeste da imaš i live klađenje da se vadiš kad može, ali pitanje je da li sve to vredi živaca. Da sam lepo otišao negde, dođem kući vidim Lion dobio 2:1 i boli me uvo. A ovako nešto što pamtim i to ne zbog para. A to je smao jedna od milion situacija. A čitam ovde na forumu, takve situacije su svakodnevne i svima se dešavaju. Usput mora po nešto da strada u kući. Mada kažu psiholozi da je bolje da polomiš nešto nego da zadržiš bes u sebi. Baš me interesuje šta si ti zadnje polomio kad nije išlo. Mora da je bilo nečega. Pišemo se